NAPREDOVANJE STILA
izabrane pesme
Odabrao i preveo Bogdan Mrvoš
Nakladnik: Rad, Beograd, 1988
Bibloteka Reč i misao
Izbor od 74 pjesme iz svih pjesničkih zbirki 1956-84.
131 stranica, ISBN 8609001423
Pesma heleniste
Ljubavnici
Ti sva u belom
Jedna od onih noći kad se nisam ubio
Sve što treba znati o Adolfu Ajhmanu
Evo nas na prozoru
Nisam se ubio
Ne moraš me voleti
Knjiga milosti, 26.
Pesma heleniste
Te neosenčene prilike, zaobljene linije ljudi
koji kleče ukraj kovrdžavih talasa, zabavljeni
šarenim pticama –
Da je to bio put koji dobija,
Pustio bih duge vlasi od uglova mojih usana...
O gradovi Dekapolisa s one strane Jordana,
suviše ste veliki; naši mladići vam se dive,
a ljudi na vlasti činili su da se gimnazije
podižu u Jerusalimu.
Kažem ti, narode moj, kipovi su suviše visoki.
Kraj njih mi smo mali i ružni,
tek mrlje u podnožju.
Moje ime je Teodosije, ne zovite me Džonatan.
Moje ime je Dositej, ne zovite me Natanijel.
Zovite nas Aleksandar, Dimitrije, Nikanor...
»Videste li moje zemljake u muzejima,
briljantne naučnike sa prljavim noktima,
kako stoje ispred mermernih bogova,
ispod sudbine?«
Među pravilnim nosevima, stvarnim i izvajanim,
izgovorio sam svoje mudre opaske ranije smišljene,
narugao se Protokolu, uzroku rata,
citirao »Bleštajn sa cigarom«.
A u salonu čiji veliki prozor obuhvata ceo grad,
u salonu među damama i gospodom,*
među lepo začešljanom mladeži, nasmejao sam ih
kad je ušlo neko dete:
Dođi, trebaš mi za Pasha-kolač.«
I pipkao sam njihove visoke čiste žene,
misleći zbog nečeg da su prljave,
kao riba bez krljušti.
One su mi se blago smešile,
a u njihovim prijateljima –
čudim se šta to oni vide.
O gradovi Dekapolisa,
zovite nas Aleksandar, Dimitrije, Nikanor...
Tamne žene, uskoro vas neću voleti.
Moja će se deca hvaliti precima sa Maratona
i ispod zidina Troje,
a Atina, moja najveća radost –
O zovite me Aleksandar, Dimitrije, Nikanor...
(Let Us Compare Mythologies, 1956)
natrag na Napredovanje stila
Ljubavnici
Sreli su se za vreme prvog pokolja
Iza ruševina svojih domova –
Slatki trgovci: trampila se njena ljubav
Za prošlost punu stihova.
I u krematorijumu oni su
Vešto stigli da se poljube
Pre nego je vojnik došao
Da počupa njene zlatne zube.
Dok je ženu gutala vatra
I plamen bivao sve veći
On je pokušao da poljubi njene grudi
I u samoj peći.
Kasnije se često pitao:
Da li je njihova trampa bila potez pošten?
Dotle su ljudi oko njega pljačkali
I znali da je on bio prevaren.
(Let Us Compare Mythologies, 1956)
natrag na Napredovanje stila
Ti sva u belom
Ma koji gradovi bili porušeni,
ja ću ti uvek donositi pesme,
i plodove iz voćnjaka
kraj kojih prolazim.
Stranci u tvome krevetu,
onemogućeni našom tugom,
slušajući sneno šaputanje
čuće prekrasno objašnjenje za svoju strast,
i plakaće jer ne mogu da ljube
tvoje odsutno lice.
Ljubavnici moje voljene,
gledajte kako mi reči oblače njena usta kao haljine,
kako reči nose njeno telo poput retkog šala.
Voće je naslagano kao piramida na prozorskoj dasci,
pesme lepršaju nasuprot zida koji nestaje.
Nebo iznad grada
umiveno je vatrom
od kedrovine iz Libana i zlata.
U dimnim filigranskim kavezima
majmuni i pauni su uznemireni.
Sada kavezi više nisu dovoljni,
u ulici koja gori čovek i životinja
nestaju jedno drugom u rukama,
pauni tonu oko prestola koji se topi.
Da li je to kralj
što leži kraj tebe slušajući?
Da li je to Solomon ili David
ili mutavi Karlo Veliki?
Da li je to njegova kruna
u kovčegu pored tvog kreveta?
Kad se opet sretnemo,
ti sva u belom,
ja mirišući na voćnjake,
kad se sretnemo –
Ali sada se ti budiš
i umorna si od svog sna.
Okreni se prema tužnookom čoveku.
Ostao je celu noć kraj tebe.
Imaćeš nešto
da mu saopštiš.
(The Spice-Box Of Earth, 1961)
natrag na Napredovanje stila
Jedna od onih noći kad se nisam ubio
Igrate nad danom koji ste spasile
moji teoretski anđeli
kćeri nove srednje klase
što držite usta poput Brižit Bardo
Dođite moje dragane
filmovi su istiniti
Ja sam slatki izgubljeni pevač čiju smrt
u magli samleše među opuške cigareta
vaše nove čizme visokih potpetica
Ove večeri šetao sam pristaništem
tražeći jeftino prenoćište
ali noćas ću spavati
sa vašim podvezicama sklupčanim u mojim cipelama
kao duge na letnjem raspustu
sa vašom nevinošću koja vlada
grobljem prezervativa kao sledećom šansom
Verujem verujem
četvrtak 12. decembar
nije noć
i ja ću ponovo ljubiti oblinu dojke
malu bradavicu iznad mene
kao zalazak sunca
(Flowers For Hitler, 1964)
natrag na Napredovanje stila
Sve što treba znati o Adolfu Ajhmanu
Oči: ...............................................................Obične
Kosa: ............................................................Obična
Težina: ........................................................Srednja
Visina: .........................................................Srednja
Osobeni znaci: ...............................................Nema
Broj prstiju na rukama: ................................Deset
Broj prstiju na nogama: ................................Deset
Inteligencija: ............................................Prosečna
Šta ste očekivali?
Kandže?
Prevelike sekutiće?
Zelenu pljuvačku?
Ludilo?
(Flowers For Hitler, 1964)
natrag na Napredovanje stila
Evo nas prozoru
Evo nas na prozoru. Veli razvezani snopovi kiše lutaju planinom, parade vetra i polegla srebrna trava. Pošto sam pokušavao da odredim ime slobodi, danas je moja sloboda bezimena, poput studentske sobe koja putuje u jutro sa neprestano upaljenim svetlom. Svaki čin ima svoj posebni vid slobode, ma što to značilo. Sada mi je određeno da mislim o korovu, da obožavam snažni korov koji je rastao iz noći, zelen i vlažan, bela nit korenja koje preuzima slučajna naređenja iz vijuga moždane mase, propustljiva površina sveta. Da li ste znali da se mozak razvio iz sloja epiderma? Da li ste znali? Trake svile koje padaju, dužine reka presecaju lice planine, sisteme trave i lanca. Sloboda je izgubila svoje ime zarad načina na koji se stvari događaju. Uspravna stabla, namotaji korova, pokrenuta povesma kiše koja plovi kroz nabore planine – evo nas na prozoru. Da li ste sada spremni? Da li sam odbacio sebe? Mogu li da pucam iz kuka? Braćo, svaki na svom prozoru, mi smo način velike strasti, mi smo poredak načina, mi smo čisti način određen da očara nabore neba.
(Parasites Of Heaven, 1966)
natrag na Napredovanje stila
Nisam se ubio
Ovo je jedina pesma
koju mogu da čitam
Ja sam jedini
koji je može napisati
Ostali izgleda veruju
da ih može voditi prošlost
Moja sopstvena muzika
nije samo gola
Ona je raširila noge
Ona je kao pička
a budući pička
mora biti kućezadovoljna
Nisam se ubio
kada je krenulo nagore
Nisam se prepustio
drogama niti meditacijama
Probao sam da zaspim
ali pošto nisam mogao zaspati
pokušao sam da pišem
pokušao sam da pišem
nešto što bi u noćima poput ove
mogao čitati
čovek kao što sam ja
(The Energy Of Slaves, 1972)
natrag na Napredovanje stila
Ne moraš me voleti
Ne moraš me voleti
baš zato što
ti predstavljaš sve žene
koje sam ikad želeo
Rođen sam da te pratim
svake noći
dok sam i dalje
mnogi ljudi koji te vole
Srećem te za stolom
držim tvoju šaku među rukama
u svečanom taksiju
budim se sam
s rukom na tebi odsutnoj
u Hotelu Disciplina
Sve ove pesme napisao sam tebi
pogoreo crvene i crne sveće
oblikovane kao čovek i žena
Venčao sam dim
dvema piramidama sandalovine
Molio sam za tebe
molio da me voliš
i da me ne voliš
(Death Of A Lady's Man, 1978)
natrag na Napredovanje stila
Knjiga milosti (26)
Sedi i budi miran. Neka ramena igrača izrastaju iz tvojih ramena, grudi igrača iz tvojih grudi, slabine igrača iz tvojih slabina – kao god i bedra, kukovi. Neka se iz tvoje šutnje otvori grlo koje se oglašava, a iz tvoje zbunjenosti progovori čista pesma, za kojom se kreće igrač i lepotom služi božanstvu. Ako igrač padne, ponovo ga pokreni sa stolice. Čak i ogorčen čovek je u stanju da jednom takvom vežbom slavi Stvaranje, čak i tvrd čovek može da se onesvesti, dok će srce onog koji je odgovoran sasvim omekšati.
(Book Of Mercy, 1984)
natrag na Napredovanje stila
(c) Leonard Cohen, 1984 / (c) srpskog prijevoda Bogdan Mrvoš, 1988.
Natrag na Prijevode s područja bivše Jugoslavije
