ŠTA JA RADIM OVDE
izbor 1956-1986

Izabrao i preveo Vladislav Bajac
Nakladnik: Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987.
Izbor od 20 pjesama (1956–84)
49 stranica, ISBN 8673310113
Pogovor David Albahari

 

 

 

Pismo
Pitam se koliko ljudi u ovom gradu
Šta ja radim ovde
Za Merien
Pada sneg
Susreo sam te
Čekajući da kažem lekaru
Zar nisi umorna
Edmonton, Alberta, decembar 1944, 4h
Metla je vojska od slame
Živiš kao bog
*** [*Zašto nemam ništa da ti kažem*]
Radnik
Lagano sam je oženio
Žrtva
Ne bi trebalo da si ovde
Moj život u umetnosti
Kraj mom životu u umetnosti
Knjiga milosti, 1.
Knjiga milosti, 2.
Vladislav Bajac: Jedan dan u životu
V. B.: Zašto dvadeset pesama?
David Albahari (pogovor)

 

Pismo

Kako si poubijala svoju porodicu
ništa mi ne znači
dok ti se usta kreću po mom telu

I poznati su mi tvoji snovi
o smrvljenim gradovima i konjima u galopu
o suncu koje prilazi suviše blizu
i noći koja nema kraja

ali ništa mi to ne znači
pokraj tvoga tela

Znam da napolju besni rat
da ti izdaješ zapovesti
da su bebe ugušene i generalima odrubljene
glave

ali krv mi ništa ne znači
ona ne uznemirava tvoje telo

ukus krvi na tvom jeziku
ne šokira me
dok mi ruke urastaju u tvoju kosu

Nemoj misliti da ne razumem
šta se zbiva
posle masakriranja trupa
i posečenih bludnica

A ovo pišem samo da bih te pokrao
zbog toga što će se jednoga jutra moja glava
viseći cediti sa ostalim generalima
iza tvoje kućne kapije

zbog toga što je sve ovo bilo predodređeno
a tako ćeš znati da mi to ništa ne znači.

(Let Us Compare Mythologies, 1956)
Natrag na Šta ja radim ovde

 

Šta ja radim ovde

Ne znam da li je svet lagao
Ja sam lagao
Ne znam da li se svet urotio protiv ljubavi
Ja sam se urotio protiv ljubavi
Atmosfera mučenja nije uteha
Ja sam mučio
Čak i bez oblaka nuklearne eksplozije
Ja bih i dalje mrzeo

Slušaj
Činio bih iste stvari
Čak i kada ne bi bilo smrti
Ne bih se držao kao pijanica
pod hladnim šljiskama činjenica
Ja odbijam sveopšti alibi

Kao prazna telefonska govornica kraj koje se
noću prođe
i koja se zapamti
kao ogledala u predvorju bioskopske dvorane
u kojima se ogleda samo pri izlasku
kao nimfomanka koja vezuje hiljade
u čudnovato bratstvo
Ja čekam
svakog od vas ponaosob da se ispovedite

(Flowers For Hitler, 1964)
Natrag na Šta ja radim ovde

 

Za Merien

Tako je jednostavno
buditi se kraj tvojih ušiju
i brojati bisere
sa moje obe ruke

To me vraća školskim tablama
i trčanju sa Džejn
na trke pasa

To čini tako lakim
da se vlada ovom zemljom
Već sam smislio i zakone
Radiću naporno preko celog dana
U Parlamentu

Zato hajmo u krevet
odmah posle večere
Hajde da spavamo i da se budimo
cele noći

(Flowers For Hitler, 1964)
Natrag na Šta ja radim ovde

 

***

Zašto
nemam ništa da ti kažem
ruska princezo
u krznima 1920-ih
dok silaziš strmim stepeništem
pazeći na led
na Ave de l'Esplanade
Bila si strašno krhka
u svojoj istrajnoj lepoti
i ja sam toliko brinuo
da se ne oklizneš
da sam morao da te šutnem
niz stepenice
samo da bih okusio
besposlenost još jedanput

(The Energy Of Slaves, 1972)
Natrag na Šta ja radim ovde

(c) Leonard Cohen / (c) prijevoda Vladislav Bajac, 1987. Sva prava pridržavaju autori.

 

Pogovor Davida Albaharija

U početku svoje karijere, posle objavljivanja prvih knjiga pesama (Hajde da poredimo mitologije, 1956; i Kutija sa začinima Zemlje, 1961), Lenard Koen je ubrajan u najznačajnije mlađe kanadske pesnike. Njegova poezija je predstavljala zanimljivu mešavinu tradicionalnih pesničkih formi, praiskonog romantizma i »snenolikih vizija nabijenih erotikom i hrišćanskim aluzijama« (kako piše u jednom biografskom priručniku). Vera kritičara i čitalaca u njegov raskošan talenat ubrzo je potvrđena kvalitetom romana Omiljena igra (1963) i Divni gubitnici (1966), kao i zbirkama Cveće za Hitlera (1964) i Paraziti raja (1966). Pesme u ovim zbirkama su možda još intimnije nego u prethodnim, i često pokazuju grozničava nastojanja da se otkriju koreni bića u sukobu jevrejskih i hrišćanskih elemenata. Ove pesme, kao i nove pesme koje su uključene u Odabrane pesme, 1956-1968 (1968), pridodale su istančanu meditativnost, svojevrsnu zrelost Koenovim gotovo baroknim slikama. Međutim, počev od 1967, Koen se sve više posvećuje muzici, tako da je do 1984. godine izdao devet ploča, a samo dve knjige pesama. Prelazak iz intimnih medija, kakvo je pisanje poezije, u masovne medije, kao što je rok muzika, za većinu kritičara moglo je da znači samo jedno: gubljenje kvaliteta. Ta ocena, iako delimično tačna, ipak nije sasvim prihvatljiva: naime, Koenovu muziku pre možemo shvatiti kao »produžetak« njegove poezije, kao širenje mogućnosti za njeno izražavanje, nego kao tipičan proizvod rok ili pop glazbe. Potvrdu za to nalazimo u Knjizi milosti (1984), čudesnoj knjizi, teško odredljivog žanra, kojom Vladislav Bajac završava svoj izbor. U biblioteci kojom se trenutno služim pronašao sam je na polici sa knjigama hrišćanskih učitelja i svetaca! Knjiga milosti je knjiga meditacija, knjiga Koenove duše, koja potvrđuje da njegov pesnički, književni put još nije okončan.
Izbor Koenovih pesama Šta ja radim ovde može istovremeno da se čita kao precizan presek njegove tridesetogodišnje pesničke karijere, i kao hronika stvaralačkog odnosa između pesnikovog dela i njegovog prevodioca. Vladislav Bajac već dugi niz godina prati stvaralaštvo Lenarda Koena – osim knjige stihova, objavio je brojne prevode i tekstove u časopisima i novinama – ali ovaj izbor predstavlja gotovo alhemičarsku esenciju Koenovog pesništva i prevodiočevog umeća. Dvadeset izabranih pesama jasno pokazuju konstante u Koenovom pesništvu: njegovu sposobnost da, bez ikakvih šavova, poveže nadrealističke i krajnje realističke slike; opsednutost ljubavlju kao možda jedinom silom koja može da izvuče čoveka iz sveta dvojnosti u kojem prebiva; nastojanja da se probiju okviri mitologija koja prete da se uspostave kao vrhovni čuvari ljudskog duha, ali isto tako: nastojanja da se sruše tabu-teme koje mogu da zadobiju mitološku vrednost; nemoć pojedinca da pronađe postojane vrednosti u svetu u kojem tehnologija svakodnevno menja sistem vrednosti. Iz ovog izbora se vidi da je Koen trubadur, čovek koji stoji sam naspram sveta. I sasvim je prirodno što Koen u pedesetoj godini piše Knjigu milosti, koja završava stihom: »Blagosloven je onaj koji u putnikovom srcu čeka na svoj red.« Koen je putnik; pesme su njegov put.

(c) David Albahari, 1987. Sva prava pridržava autor.
Natrag na Šta ja radim ovde

Natrag na Prijevode s područja bivše Jugoslavije